Izaberi tri reči. Bilo koje. Slučajne.
I onda smisli Priču u kojoj su te tri reči ključne i od suštinskog značaja. Takvu Priču da ju je nemoguće prepričati bez korišćenja sve te tri Reči.

To je igra koju volim da igram sa drugima. Kreativna je, zabavna i ponekad teška. Jedna osoba kaže tri Reči, druga osoba ispriča Priču. I onda obrnuto.

Ključni element te igre je da je Priču nemoguće prepričati bez korišćenja tri izabrane Reči, da su one suštinske. To je čini jedinstvenom u tom momentu, a ne nečemu sastavljenom od fragmenata drugih priča, pa još onda “uglavljene” tri izabrane reči, eto čisto da se kaže da su prisutne, jedva pomenute.

Na primer, poslednja Priča koju sam trebao da smislim je nastala izborom reči Kompjuter, Drvo, Sunce.
Recimo da je priča bila “Marko je sedeo u parku, ispod drveta, radeći za posao na svom kompjuteru i uživajući u priorodi i prolećnom suncu. Zatim mu je pao kesten na glavu i dobio je ideju za projekat na poslu….”
To ne bi bila Priča, već adaptacija priče o Njutnu, jabuci i gravitaciji sa samo promenjenim elementima. Lako bi se prepričala sa “Dok je Marko sedeo u prirodi, pao mu je kesten na glavu i ….”. Kompjuter, Drvo i Sunce bi u toj priči igrali sporedne uloge, a priča bi zapravo bila više o Kestenu, Ideji i možda Poslu.
A Priča? Pusti mašti na volju…

Fascinantno mi je koliko se zapravo iskomunicira takvom Pričom. I koliki je potencijal produbljivanja konekcije sa pričaocem kroz takvu Priču. Jer ta Priča je nastatala upravo u tom momentu između vas dvoje, nekako se stvorila u mislima pripovedača, jedinstvena u tom trenutku, jedna Priča iznikla izmedju vas dvoje i tri Reči.

Još par misli da prenesom ovom Pričom:

• Što su tri Reči raznovrsnije, i Priča je zanimljivija.
• Može i obrnuto, za svaku priču postoje neke tri reči iz koje bi ona iznikla.
• Različiti momenti stvaraju različite Priče, čak i za iste tri Reči.

Možda se i ova Priča stvorila iz reči: Tri, Priča, Reč?

Šta su tvoje tri Reči? Šta je tvoja Priča?