Ovaj koncept mi je zaokupi(ra)o misli i utkao mi se u moždane vijuge poslednjih meseci. Zarazila me je jedna draga osoba koja je mnogo dublje uplivala u celu problematiku, tako da je ovo u stvari neka moja laička interpretacija. Ali moja je, šta da se radi, ovako je pričam ovu priču…
Experience Economy
Gospoda iz Harvard Business Review-a su 1998. objavili članak na temu Experience Economy. Kažu da ekonomiju možemo da posmatramo kroz slojeviti model na nekoliko nivoa. Ekonomija možda zvuči suvoparno i hladno, ali zapravo ovi koncepti su primenljivi mnogo šire – o tome malo kasnije.
Nivo robe
Osnovni nivo ekonomije je nivo sirovina i roba (goods). Na primer, ako želiš kafu, možeš da odeš i kupiš zrna kafe, šećer, džezvu ako je nemaš već, šoljice. Od kad postoji razmena između ljudi (što je zapravo ekonomija), postoji i ovaj osnovni nivo ekonomije. Ovo je svima jasno, nema ničeg uzbudljivog ovde.
Nivo usluge
Sledeći nivo ekonomije je nivo usluge (service). Ovde se osim sirovina prodaje i dodatna usluga. Na primeru kafe, možeš da je kupiš gotovu na ulici ili u kafiću. Tu je osim sastojaka neko uložio i svoje vreme, rad i veštinu da napravi tu kafu (i to sve naplatio više). I ovo je svima blisko jer je veći deo naše ekonomije danas na ovom nivou usluge. Ali nije tako bilo pre par stotina godina kada je dominirala ekonomija roba i sirovina. U međuvremenu je veći deo ekonomije posatao uslužan.
Nivo iskustva
Naredni nivo je iskustvo (experience). Ovde stvari već postaju zanimljive. Tu se osim sirovina i usluge prodaje i neki osećaj ili iskustvo, nešto što ima i emocionalnog efekta na ljude. Dobar primer u svetu kafe je Starbucks (ili u Beogradu možda CoffeeDream ili Aviator ili Кафетерија?). To nije samo kafa. Nije isto uzeti kafu u McDonaldsu i sesti na kafu u CoffeeDream.
Ono što je nekome experience može nekome drugome biti samo service. Ovde već stvari postaju ličnije jer ono što na nekoga ostavlja emocionalan efekat na drugoga možda baš i ne ostavlja. Ipak jedan način da se primeti da je nešto ljudima experience (i više od obične usluge) je po suvenirima: sticker-ima na kompovima, brendiranim majcama, magnetićima na frižiderima, dužim putevima da bi se obišlo BAŠ TO mesto. Suveniri su ta materijalna stvar koja povezuje dobro iskustvo u proslosti sa sadasnjim trenutkom.
Ja recimo kod kuće imam šolju za kafu sa logoom CoffeeDream-a koja mi je baš draga. Većina autobuskih i avio prevoznika ne prodaje experience prevoza već uslugu prevoza: nisam siguran da bih zalepio AirSerbia sticker na svoj laptop. S druge strane, mogu da zamislim da mi vožnja u prvoj klasi Swiss-om ili Etihad-om bude totalno experience i da želim da zadržim neseser koji sam dobio za uspomenu da me podseća na to iskustvo. Apple je uspeo da napravi da korišćenje njihovih uređaja mnogim ljudima bude experience, da ljudi imaju emocionalni odnos prema njima. Nije ni čudo što uz svaki Apple uređaj dobijete i beli Apple sticker 😉
Danas veći deo ekonomije pokušava da se probije u experience economy sloj. Coca Cola odavno igra na tu kartu, RedBull ima čitavu svoju produkciju i TV kanale, GoPro prodaje nešto više od kamere promocijom nerealno dobih videa snimljenih GoPro-om, …. Na mikro nivou je ovo odavno u igri: tvoj omiljeni frizer ili baka na pijaci od koje kupuješ sir ti verovatno prodaju ipak nešto više od usluge. Na makro nivou smo i dalje u periodu gde većina pokušava da pronađe način kako da proda i experience.
Transformativno iskustvo
Četvrti i finalni nivo je transformativno iskustvo (transformational experience). Tu se osim sirovine, usluge i emotivnog iskustva prodaje jos nesto – drugačija verzija tebe. Transformativnih iskustava je još manje i još su individualnija – ono što je nekome transformaciono iskustvo, drugome je samo iskustvo ili mozda čak samo usluga.
Na primeru kafe, recimo da sediš u Rimu na trgu Campio de Fiori. Italijani se deru, cveće s trga miriše, osećaš sunce na licu i miris pravog italijanskog espresa koje ćes da srknes čim malo upiješ tu atmosferu. To i dalje nije transformativno iskustvo (verovatno), ali jeste iskustvo. Nakon dva meseca verovatno nećeš biti drugačija osoba zbog toga. Ali ako naiđeš na sliku odatle (ili magnetić), verovatno ce ti biti drago.
Transformativno iskustvo bi možda, za mene, bilo ako bih otišao u Kolumbiju u neko selo gde prave kafu. I možda ako bih proveo s njima dva meseca živeći, uzgajajući tu kafu. Ako bih shvatio kako je kafa njima veća od svega, kako je to centralna stvar njihovih života i njihove zajednice. I ako bih popio s njima kafu koju sam sâm ubrao, osušio i ispekao, možda bih tada dva meseca kasnije bio delimično promenjena osoba, to bi možda bilo transformativno iskustvo za mene.
Na primer…
Ljudi često vole putovanja i knjige jer su im to iskustva a često i transformativna iskustva. Razne veze su samo service veze (ispunjavanje nekih osnovnih psihofizičkih potreba i 3 meseca nakon kraja ništa), većina su iskustvo (3 meseca nakon postoji neki emotivni trag) a one najvrednije su transformativno iskustvo (drugačija si osoba).
Matematička gimnazija, Petnica i MDCS su definitivno bila transformativna iskustva za mene. Fakultet baš i nije, više je bio servis edukacije – ali sam siguran da je za nekog drugog bio transformativno iskustvo. Znam dosta ljudi kojima je recimo FON ili neka studentska organizacija bila transformativno iskustvo.
Burning Man je velikom broju ljudi transformativno iskustvo, zbog možda i može nekome sa strane da to sve izgleda kao neka “sekta” (pada mi na pamet opet FON xD). Meni nije bilo neko transformativno iskustvo u nekom suštinskom smislu, ali jesam nakon boravka tamo bio delimično promenjena osoba, promenio sam i neke svakodnevne navike. Možda najbolji primer da Burning Man jeste bar iskustvo za mene jeste nalepnica koju smo morali da zalepimo na kombi kako bi ušli u sam kamp. Nakon završetka Burning Man-a smo vratili jako prašnjavi kombi rental agenciji, ali sam se potrudio da obrišem i pažljivo odlepim nalepnicu, sačuvam je i prenesem preko okeana (!), i zalepim je na svoja kola kao uspomenu – ako to nije dokaz da je nešto iskustvo onda ne znam šta je.
Girls, Boys & Toys su za mene definitivno experience. Ne bih baš imao njihovu tetovažu al bih nosio njihov sticker na laptopu 🙂 Išao bih u Novi Sad samo zbog njihove svirke. Verujem da ima ljudi kojima su oni service provoda i nisu iskustvo. Meni je npr Lezz Go dobar service provoda. Stvarno se lepo izđuskam uz njih, al ne bih birao koji dan ću da izađem po tome da li oni sviraju. Ne bih išao u Novi Sad iako su dosta slični GBT po mnogo čemu. Al ima tu nešto…
Staša Vukadinović mi je iskustvo, a njena knjiga transformativno iskustvo mnogima. Ona ima zanimljiv instinkt i dar da stvari postavi na neki više nivo ove experience economy piramide, ali o tome više neki drugi put. Škola Kuvanja mi je uglavnom iskustvo zbog divnih ljudi koje sam tamo upoznao i dobrog druženja, a svakako je transformativno iskustvo što se tiče mojih kulinarskih sposobnosti. Večerica mi je transformativno iskustvo, a verujem da je većini gostiju bar iskustvo. Većina ljudi s kojima provodim vreme su mi iskustvo, a solidan broj i transformativno iskustvo. Iris mi je iskustvo.
Instagram mi je transformativno iskustvo. Zvuči neočekivano ali jeste jednim delom. U početku su slike na mom nalogu bile OK, a kasnije su postale dosta kvalitetnije – instagram je od mene napravio malo kvalitetnijeg amaterskog fotografa. Još konkretnije, Marina Tamsol je meni ali nekim drugima bila transformativno iskustvo. Jednostavno, način na koji ona posmatra zgrade je promenio delimično kako moj mozak percipira zgrade i bez njenog profila kadrove kao što je ovaj nikada ne bih uhvatio. Možda nije preterano bitan deo moje ličnosti, ali instagram jeste promenio jedan delić mene koji sada dosta više uživa u pokušajima da uhvati pravi tranutak na fotografiji.
I sam koncept experience economy-ja i osoba koja me je zarazila su očigledno transformativna iskustva za mene.
A ti?
Ponekad se zapitam “Da li je ovo što pravimo na poslu nekome service ili experience ili transformative experience?”, “Ko je meni (transformativno) iskustvo?”, “Kome sam ja (transformativno) iskustvo?”.
Za koga si ti iskustvo? Transformativno iskustvo?
Šta je tebi (transformativno) iskustvo? I ko? Šta tebi ostavlja trag?
Porazmisli pa zapiši. I reci tim osobama. Napiši na papir pa ga baci slobodno posle. Tweetni ili iscrtaj grafit. Ostavi dole u komentaru ili podeli sa ostalima ovde. Ali svakako zapiši to što ostavlja trag.
Znachilo! 